Potpis Saše Vasića

Umesto biografije, nekoliko reči o muzici…

Iako mi je uvek bilo lakše da sve što mislim i osećam izrazim kroz muziku, ovog puta ću kroz jednu kratku priču pokušati da podelim sa vama svoje želje, težnje, maštarije, ciljeve i dostignuća…

Muzika je nešto najiskrenije i najlepše u mom životu. Od kad sam osamdesetih godina počeo da slušam domaću i stranu muziku tog vremena, zaljubio sam se u nju i ta ljubav traje do današnjih dana. U kući smo imali polukoncertni klavir i bilo je samo pitanje trenutka kada ću prosvirati. U početku sam po sluhu svirao melodije koje su mi bile poznate. Pošto je primetio da imam afiniteta prema muzici, otac mi je za rodjendan poklonio akustičnu gitaru. Međutim, moj prvi kontakt sa njom se dogodio tek godinu dana kasnije, kada je u našu školu došao novi nastavnik muzike i pitao da li neko od učenika želi da pohađa časove gitare. Prijavio sam se, i sa nešto malo muzičkog znanja koje sam stekao uz klavir, nakon nekoliko uvodnih časova, shvatio sam kako da to svoje znanje primenim na novom instrumentu. U gitari sam pronašao inspiraciju i počeo da stvaram svoju muziku, a sa svakom novom pesmom rađali su se novi snovi, o putovanjima, koncertima, albumima… Kada je došlo vreme da se ti snovi pretoče u javu, shvatio sam pravu snagu muzike, pravu snagu iskrene ljubavi, pred kojom se pokoravaju prepreke koje bi bez nje bile nesavladive. I uspeli smo! Muzika i ja, rame uz rame, korak po korak, ostvarili smo moje dečačke snove. Na tom putu, koji nije bio ni kratak, ni jednostavan, nikada nismo išli prečicom, odoleli smo iskušenjima u vidu prevara, primamljivih ponuda žute štampe, lažiranja emocija radi uspeha i popularnosti. Ostali smo isti kao onog prvog dana za klavirom, iskreni i zaljubljeni. Kvalitet muzike, po mom mišljenju najlepše umetnosti koja postoji, i emotivna poruka koju ona nosi, nikada nije bila niti će biti stvar kompromisa.

Najveći uticaj na moju muziku ima ista ona muzika iz osamdesetih, koju sam voleo i kada sam bio dečak, a događaj koji je u velikoj meri zaslužan za to što sam postao je koncert Live Aid. Mislim da me je upravo taj događaj, u kome su najeminentniji muzičari tog vremena ostavili po strani stvari kao što su sujeta, konkurencija i sve ono što razdvaja ljude, udružili snage, i na tom veličanstvenom nastupu dokazali da muzika doslovno spašava živote, naterao da shvatim njen značaj i moć.

Svaki izlazak na binu je i dan danas za mene praznik, i nisam siguran da se rečima može opisati osećaj koji imam kad vidim da ljudi uzvraćaju na moje bezrezervno davanje. Nisam siguran da bih mogao da nabrojim sve koncerte koje sam imao za ovih 26 godina bavljenja muzikom, ali neki od njih su na mene ostavili poseban utisak, uvek ću ih se rado sećati i zato sam im posvetio posebno mesto u svojoj biografiji…

Biografija

Saša Vasić je rođen u Kruševcu, 06. juna 1967. godine.

Profesionalnu muzičku karijeru je započeo 1992. godine kao gitarista grupe „O Đila“, sa kojom je nastupao do 1994. godine, a u međuvremenu osniva bend „Misija“, koji je bio prepoznatljiv po višeglasnom pevanju i sviranju na akustičnim instrumentima. Bend je brojao 9 članova i nastupao je po klubovima u Srbiji izvodeći muziku 70ih i 80ih godina u sopstvenim aranžmanima.

1997. godine, nastupa na Budvanskom festivalu i sa pesmom „Jednom“, koju je i komponovao, i osvaja nagradu za  najbolju interpretaciju. Nakon osvajanja ove nagrade, od izdavačke kuće „Komuna“ dobija ponudu da snimi svoj prvi solistički album.

1998. godine izdaje album „Bez imena“. Iste godine nastupa kao gost na koncertima grupe „Indexi“, u Sava Centru u Beogradu i SPENS-u u Novom Sadu.

Prvi solistički koncert je održan u oktobru 1999. godine u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Pošto je nastup naišao na odlične reakcije publike, zakazan je još jedan koncert u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Oba koncerta su izvedena na specifičan način, jer su bili unplugged uz pratnju benda i gudačkog kvarteta.

2000tu godinu započinje još jednim koncertom sa bendom i gudačkim kvartetom u novosadskoj Sinagogi nakon čega izdaje drugi album pod nazivom „Jednom u životu“ za izdavačku kuću „Košava“. Iste godine osvaja nagradu za najbolju interpretaciju na Zrenjaninskom muzičkom festivalu.

2001. godine, na Budvanskom festivalu izvodi pesmu „K’o lijana“, za koju autor, Kornelije Kovač dobija nagradu za najbolju kompoziciju, a Saša Vasić nagradu za najbolju interpretaciju koja se od te godine naziva „Davorin Popović“, u čast preminulog pevača grupe „Indexi“.

2002. godine izdaje album/kompilaciju „K’o lijana“, za izdavačku kuću „City Records“, praćen velikim solističkim koncertima u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Domu sindikata u Beogradu.

2004. godine na Budvanskom festivalu prvi put dobija nagradu kao kompozitor za pesmu „Bol do ludila“ koju je izvela Marija Šerifović.

2009. godine izdaje album „Možda“ za izdavačku kuću „City Records“ i iste godine održava koncert u Pozorištu na Terazijama.

U međuvremenu se bavi pisanjem muzike za druge izvođače, komponovanjem muzike za dokumentarne filmove i nastupa u pozorištima i kulturnim centrima širom Srbije i Crne Gore.

Singl „Zagrljaj“ je promovisao 2017. godine, najavljujući novi album pod nazivom „SAN“, koji je objavljen za izdavačku kuću „Menart“ 12. decembra 2018. godine, kada je održana i njegova promocija. U okviru ovog događaja, Saša i njegov bend održali su mini koncert u beogradskom klubu „Remiks Gastro Bar“, a istovremeno je promovisan i spot za pesmu „Praznici“.